Mi znamo da neurološke bolesti značajno remete ukupno svakodnevno funkcionisanje. Zato mi nudimo odgovore na potrebe, brige i htenja pacijenata u toplom, umirujućem i prijatnom okruženju.
Multipla skleroza
Multipla skleroza pogađa centralni nervni sistem i prekida komunikaciju i protok između mozga i tela na više mesta. Uzrok je nepoznat ali je neurološka nauka na putu da ustanovi pravu pozadinu ovog oboljenja. Ova bolest kod nekih pacijenata može dovesti do funkcionalno onesposobljavajućih simptoma uključujući gubitak vida, zamor, otežanu koordinaciju udova i slabost, ali se bolest može prikazati i u veoma blagoj formi u kojoj bolesnici skoro čitavog života nemaju simptome bolesti.
Lečenje multiple skleroze počinje postavljenjem dijagnoze i traje celoživotno. Nikada nije rano (niti kasno) da se otpočne sa kvalitetnim i savremenim lečenjem ove bolesti.
Epilepsija
Epilepsija je neurološka bolest koja uzrokuje ponavljane epileptične napade koji se odlikuju promenom stanja svesti, nevoljnim pokretima udova i tela (tipa trzajeva ili kočenja) ili promenama u senzornim funkcijama (vidu, mirisu, sluhu ili trnjenjem u pojedinim delovima tela). Epileptični napadi nastaju nenormalnim električnim pražnjenjem u moždanoj kori. Uzrok nastanka epilepsije je nepoznat ali se savremenim dijagnostičkim postupcima neurološko saznanje o prirodi epilepsije značajno produbilo.
Epilepsija se leči lekovima protiv epileptičnih napada (antiepileptici) a u posebnim slučajevima i operativnim postupkom (hirurškim uklanjanjem epileptičnog fokusa u mozgu), procedurama neurostimulacije (stimulacija vagusnog živca) ili ketogenom dijetom (posebnim režimom ishrane baziranom na mastima).
Moždani udar
Moždani udar uzrokovan je nedostatkom kiseonika i šećera u mozgu koji se doprema krvotokom, a čiji je uzrok začepljen krvni sud (ili njegovo naprsnuće). Ova bolest je jedan od najvećih ubica i uzročnika funkcionalne onesposobljenosti i invalidnosti. Pacijenti se od moždanog udara u značajnom delu mogu zaštiti održavanjem normalnog krvnog pritiska, pravilnom ishranom i stalnom fizičkom aktivnošću. Vreme je kritična vrednost u lečenju moždanog udara jer se važna terapija može primeniti u satima od nastanka prvih simptoma.
Najvažnija karika u tretmanu pacijenata je postupak zaštite od moždanog udara (primarna – moždani udar se još nije dogodio, ili sekundarna – posle prvog moždanog udara). Zaštita od moždanog udara sastoji se od primene više terapijskih procedura i prilagođavanja higijensko dijetetskog režima.
Parkinsonova bolesti i nevoljni pokreti
Postoji nekoliko tipova nevoljnih pokreta koji mogu da utiču na balans pacijenta, koordinaciju, govor ili ukupne pokrete. Oni mogu biti ispoljeni u šširokoj lepezi od tremora (ritmičnog podrhtavanja) do prenaglašenih pokreta u grupama mišića (ili blokiranim pokretima u grupama mišića). Neke bolesti, kao što je Parkinsonova bolest mogu da budu uzrokovane ranim odumiranjem nervnih ćelija (neurodegeneracija). Parkinsonova bolest je poremećaj mozga koji se prikazuje nemogućnošću pacijenta da kontroliše svoje pokrete, kretanje i emocije. Za sada nema leka protiv Parkinsonove bolesti ali postoji nekoliko načina da se kontrolišu njeni simptomi.
Poremećaji spavanja
Postoji više tipova poremećaja spavanja koji pogađaju veliki broj muškaraca i žena u svim godinama. Simptomi poremećaja spavanja uključuju nemogućnost i teškoće zaspivanja (npr. Insomnija), preteranu dnevnu pospanost (npr. Narkolepsija), smetnje spavanja izazvane poremećajima u dnevno-noćnom ritmu (npr. Poremeća spavanja kod smenskih radnika), nevoljne pokrete u spavanju (npr. Sindrom nemirnih nogu) ili nenormalno ponašanje tokom spavanja (npr. Noćni strahovi i mesečarenje).
Migrena i druge hronične glavobolje
Migrena je najčešći tip glavobolje koji može da ima veoma veliki i nepovoljan efekat na kvalitet života pacijenata. Iako je pravi uzrok migrene nepoznat danas postoji proceduralni tretman pacijenata sa migrenom koji omogućava dobru kontrolu migrenskih glavobolje i prestanak negativnog uticaja migrene na svakodevno funkcionisanje. Pored migrene u specifične glavobolje kod kojih postoje preporučivani terapijski protokoli ubrajaju se i tenzione glavobolje, klaster glavobolje, glavobolje prekomerne upotrebe analgetike i druge.